Udru­že­nje gra­đa­na „Še­sta­ni” iz Ba­ra po­sje­ti­lo je Za­dar, gdje su pri­su­stvo­va­li ve­li­koj grad­skoj svet­ko­vi­ni u na­se­lju Ar­ba­na­si. Pre­ma ri­je­či­ma čla­na udru­že­nja Ne­đelj­ka Đu­ro­vi­ća, vi­še­dnev­na pro­sla­va u čast Go­spe Lo­ret­ske, ko­ja po­red vjer­skog ima na­uč­ni i kul­tur­no-za­bav­ni ka­rak­ter, ove go­di­ne bi­la je po­sve­će­na ve­li­kom ju­bi­le­ju.
– Pri­je 290 go­di­na, pod na­je­zdom Osman­li­ja sto­ti­nak po­ro­di­ca na­pu­sti­lo je kra­je­ve Še­sta­na, Zu­ba­ca, Spi­ča, Šu­š­nja, Pa­štro­vi­ća, Mr­ko­je­vi­ća, Ma­le­si­je, oko­li­ne Ska­dra, Bo­ke i Ri­ječ­ke na­hi­je. Ta­da­šnji za­dar­ski, a pret­hod­no bar­ski nad­bi­skup, Vic­ko Zma­je­vić, na­kon dva du­go­traj­na mle­tač­ko-tur­ska su­ko­ba, kan­dij­skih i mo­rej­skih ra­to­va, na­se­lio je svo­je ne­ka­da­šnje vjer­ni­ke na pro­stor va­ro­ši Bor­go Eri­zo, na­zva­noj po mle­tač­kom pro­vi­du­ru Nicolo Erizzoo. Ži­te­lji okol­nih se­la na­zva­li su ovu na­se­o­bi­nu Ar­ba­na­si. Raz­log to­me bi­la je okol­nost da su do­se­lje­ni­ci bi­li sa pro­sto­ra ko­ji je ad­mi­ni­stra­tiv­no na­zi­van Mle­tač­ka Al­ba­ni­ja (Al­ba­nia Ve­ne­ta), uskog kon­ti­nen­tal­nog pro­sto­ra od ju­žne gra­ni­ce Du­bro­vač­ke re­pu­bli­ke do gra­da Dra­ča, ko­ji su Osman­li­je na­kon osva­ja­nja na­zva­li Osman­ska Al­ba­ni­ja (Al­ba­nia Oto­ma­na), od­no­sno (tur.) Ar­na­vu­tluk – ka­že Đu­ro­vić, pod­sje­ća­ju­ći da je o ovom fe­no­me­nu pi­sao Fe­dor (Te­o­dor) Ka­ra­čaj, austro­u­gar­ski na­mje­snik u Ko­to­ru.
– Na­rav­no, tu je bio i ar­ba­na­ški je­zik ko­ji su do­ni­je­li kao lin­gvi­stič­ko obi­ljež­je iz kra­ja u ko­jem su se slu­ži­li pod­jed­na­ko slo­ven­skim. Upra­vo ova okol­nost omo­gu­ći­la je do­se­lje­ni­ci­ma da se od­mah po do­la­sku u no­vu do­mo­vi­nu uklju­če u gla­golj­sku li­tur­gi­ju, i to po­put sve­šte­ni­ka za­dar­ske nad­bi­sku­pi­je Ju­ra­ja Jo­vi­ća i ši­ben­skog bi­sku­pa Iva­na Pe­ta­ni­ja (Pe­ta­no­vi­ća), ko­ji su kao dje­ča­ci na­pu­sti­li Še­sta­ne. Ovaj lin­gvi­stič­ki fe­no­men ob­ra­di­li su Ba­ran­čić Mak­si­mi­li­ja­na u dje­lu „Ar­ba­na­si i et­no­je­zič­ni iden­ti­tet”, Ivan Sta­gli­čić kroz „Ar­ba­na­si su se do­se­li­li kao dvo­je­zič­ni na­ro­di”, i prof. dr Kru­no Kr­stić, ko­ji ga je u svo­joj dok­tor­skoj di­ser­ta­ci­ji od­re­dio kroz ter­min „du­al lin­gua”.
Đu­ro­vić is­ti­če da se u Dr­žav­nom ar­hi­vu u Za­dru mo­gu na­ći za­pi­si ko­ji uka­zu­ju i na slu­ča­je­ve ra­ni­jeg do­se­lja­va­nja sa pod­ruč­ja Ba­ra u Za­dar.
– Raz­log to­me je da su ovi do­se­lje­ni­ci, ko­je isto­rij­ski iz­vo­ri po­mi­nju od po­čet­ka 15. vi­je­ka, za­bi­lje­že­ni kao voj­ni­ci i voj­sko­vo­đe u mle­tač­kim voj­nim for­ma­ci­ja­ma. Za­to ne ču­di na­mje­ra nad­bi­sku­pa Vic­ka Zma­je­vi­ća, či­ji brat Ma­ti­ja je bio ad­mi­ral car­ske flo­te Ru­si­je, da je ov­da­šnje do­se­lje­ni­ke že­lio na­gra­di­ti za do­pri­no­se to­kom mo­rej­skog ra­ta i na­pa­da na Ul­cinj, kao i že­lje da ih po­no­vo su­pro­tsta­vi Oto­man­skoj im­pe­ri­ji.
To­kom ovog dvo­dnev­nog obi­la­ska, ko­jeg su u ime Udru­že­nja or­ga­ni­zo­va­li Jo­zo Stan­ko­vić, Ve­li­mir Mar­stje­po­vić, Mar­ko Mar­stje­po­vić i Ne­đelj­ko Đu­ro­vić, naj­zna­čaj­ni­ja je bi­la zva­nič­na po­sje­ta ka­bi­ne­tu gra­do­na­čel­ni­ka Bo­ži­da­ra Kal­me­te.
– U raz­go­vo­ru sa go­spo­di­nom Kal­me­tom is­tak­nu­ta je že­lja za pro­du­blji­va­njem svih vi­do­va sa­rad­nje iz­me­đu gra­do­va Ba­ra i Za­dra, kao i za or­ga­ni­zo­va­njem te­mat­skih obi­la­za­ka pro­sto­ra sa ko­jih su do­šli pre­ci da­na­šnjih Ar­ba­na­sa. Po­se­ban na­gla­sak je sta­vljen na po­gre­šne i ve­o­ma ten­den­ci­o­zne in­ter­pre­ta­ci­je ovog isto­rij­skog pro­ce­sa, ko­ji cr­no­gor­ska isto­ri­o­gra­fi­ja ni­je pri­mje­re­no ob­ra­di­la, a na­ša di­plo­ma­ti­ja neo­prav­da­no iz­o­sta­vlja – ka­že on.
D.S.


Zna­čaj­ne lič­no­sti

Ovo naj­ve­će de­mo­graf­sko kre­ta­nje u prav­cu sje­ver­nog Ja­dra­na sa pod­ruč­ja Cr­ne Go­re da­lo je ve­o­ma zna­čaj­ne lič­no­sti iz do­me­na na­u­ke, spor­ta, kul­tu­re i isto­ri­je. Spo­me­ni­mo pop iko­nu iz se­dam­de­se­tih Đa­ni Mar­ša­na, na­uč­ni­ke po­put Kru­na Kr­sti­ća, srp­skog aka­de­mi­ka Nik­še Stip­če­vi­ća, hr­vat­skog aka­de­mi­ka Alek­san­dra Stip­če­vi­ća, ču­ve­ne re­ži­se­re Jo­a­ki­ma i Da­ni­je­la Ma­ru­ši­ća, za­tim pro­sla­vljeng ko­šar­ka­ša Jo­si­pa Pi­na Đer­đu, i naj­po­zna­ti­jeg me­đu nji­ma, ši­ben­skog bi­sku­pa dr Iva­na Pe­ta­ni­ja. Ovaj ve­li­kan gla­go­lja­štva ro­đen je 1715. go­di­ne u še­stan­skom se­lu Bri­ske, i bio je pr­vi upra­vi­telj Zma­jo­illyri­cu­ma (gla­go­lja­ško sje­me­ni­šta ko­je je osno­vao nad­bi­skup Vic­ko Zma­je­vić) i pr­vi čo­vjek Co­le­gi­um illyri­cum u ita­li­jan­skom Lo­re­tu. Bio je me­đu pr­vim dok­to­ri­ma te­o­lo­gi­je i fi­lo­zo­fi­je sa ovih pro­sto­ra. Na­rav­no, iz­u­ze­tan po­men za­vre­đu­je dr Ivo Pe­ro­vić, ko­ji je bio član kra­ljev­skog na­mje­sni­štva ko­je je vla­da­lo u ime ma­lo­ljet­nog kra­lja Pe­tra II Ka­ra­đor­đe­vi­ća, na­veo je Đu­ro­vić.